Приглашаем литераторов и сочувствующих!
Вы не зашли.
Йован Дучич. Семя
Он сеял и пел, и сеял, и пел. Он сеял чёрно-белое семя своего сна. Благоухали тёплые весенние ветры, и лёгкие апрельские дожди лились в его серебряные борозды. Вскоре пустыня покроется цветами и розовыми ягодами. Повсюду будут колосья по пояс и леса до небес.
И шёл он всё дальше за солнцем и звёздами, и сеял в пустыне, и пел в тишине. Он не оглядывался и уже не знал обратной дороги к своему очагу.
Он не думал о том, что ветер может унести семена в реку, а утренний мороз – побить молодые побеги. Он не думал о том, что прилетят чёрно-белые птицы и поклюют в блестящих бороздах чёрно-белое семя. Он шёл всё дальше, и сеял, и пел.
Когда же голос его утих, а рука ослабла, и когда захотел он вернуться туда, откуда пришёл, он заблудился в море колосьев, которые сам посеял, и во тьме лесов, которые сам взрастил... Между ним и целым миром ныне стояли, возвышаясь до небес, ядовитые заросли его сна.
Јован Дучић
Семе
Он је сејао и певао, и сејао и певао. Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде. Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба.
И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и сејао у пустоши и певао у тишини. Није се освртао иза себе, и не би више знао пут да се врати на своје огњиште.
Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице. Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе. Он је ишао све даље, и сејао, и певао.
Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао... Између њега и целог света стајала је сад, високо до неба, отровна вегетација његовог сна.
Отредактировано olkomkov (2014-07-01 18:46:07)
Неактивен