Приглашаем литераторов и сочувствующих!
Вы не зашли.
Йован Дучич. Еврейская песня
Глаза её – что два чада в голубом облаченьи, которые держатся за руки и поют псалом царя Давида.
Уста её – что два библейских слова, которые написал пророк, возвратившись из пустыни, где беседовал с Богом.
Слова её тихи, и когда начнёт она их молвить, это похоже на паденье звёзд над озером Кинерет.
Шаг её лёгок, и она идёт опустив глаза, думая о своём золотом поясе, о своих павлинах и о холодном лунном свете, что видела однажды на горе Синай.
Ибо она – Эсфирь, дочь вождя моего племени, из царского рода.
И пока ночью я стою на страже пред её шатром, умирая от вожделения, она спит, зажав меж пальцами два серебряных цветка жасмина.
Јован Дучић
Јеврејска песма
Њене су очи као двоје деце, обучени у плаво, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида.
Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао с Богом.
Њене речи су тихе, и кад она почне да их изговара, то изгледа као падање звезда на језеру Генезарету.
Њен је корак благ, и она иде оборених очију, мислећи на свој златни појас, своје паунове, и хладну месечину коју је једном видела на планини Синис.
Јер је Естира кћи поглавице из мога племена, из царске лозе.
И док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина.
Отредактировано olkomkov (2013-08-09 16:00:40)
Неактивен